Sveto mesto i njegovo obesvećenje

Po biblijskom shvatanju i na primeru onoga što je namenjeno Crkvi Gračanici kod Valjeva

Miodrag Loma (Autor je docent na Filološkom fakultetu)

podnaslovi

Sveto mesto i njegovo obesvećenje
ZLOMISAO
GRAČANICA

GRAČANICA

– Jedno takvo sveto, te i u izvornom i u konačnom smislu rajsko mesto je i Crkva Gračanica kraj Valjeva, što je vidljivo već na prvi pogled prostodušnom i dobronamernom oku. Drevna sveta građevina je okružena šumovitim brdima i zavojem smaragdno bistre planinske reke blizu njenog ušća u jedan isto tako rajski čist vodotok, kako i priliči crkvi posvećenoj anđelima kao iskonskim čuvarima Raja na životodavnom izvorištu reka, koje dalje obrazuju plodno međurečje. Ali ovom dosadašnjem anđeoskom saborištu arhanđela Mihaila predstoji rušenje i potapanje, što nikako nije neka božanska, stvaralačka i sveta delatnost. Čitava ona priča o Raju i Hristovom dolasku i povratku je bogootkrivena kao svetopisamska baš zbog svakog takvog mesta kao što je Crkva Gračanica, da bi se objavila njegova sveta neprikosnovenost, da bi se pokazalo kako je ono što su sveti preci posvetili Bogu i time ga osvetili - neopozivo samo Božje i sveto, te da se ne može koristiti u bilo koju svakodnevnu svetovnu, samo ljudsku svrhu, kao što je svaka svrha ljudske udobnosti, a da ga ona ne posvetovi, obezduhovi i obesveti. Već barem šest stoleća Crkva Gračanica istrajava u svojoj svetosti, pod čijim okriljem počivaju i naši preci iz tolikih vekova. Treba li ih potopom samovoljno gurnuti u mulj podzemnog sveta, iz kojeg je Hristos već izbavio njihove duše, a na Sudnji dan će i njihova tela! Ne pokušava li neko da tako demonski izigrava Lažnog Hrista? Ne sudi li on već sada samovlasno svojim precima i ne presuđuje li im zlovoljno?

Znam da ću sa svojom braćom u istom Svetom Duhu uvek čuti iz preispodnje prokletog jezera zvona Gračaničke crkve i pobožnu pesmu njenih bogomolitelja iz grobova oko nje, ma je rasturili i skrpili bilo gde, ma isprevrtali, pa nabacali na gomilu njihove kosti na bilo kom mestu. Znam da će ovo prokletstvo biti kao i ono prvo - prokletstvo ljudske samovolje i gordosti, koja nikoga ne sluša i ništa ne poštuje. I znam da će jasni glas zvona i naših otaca vazda nas zvati na službu Bogu, kad god dublje oslušnemo beskrajne božanske dubine ljubavi u našim srcima.
Delo ljubavi je bilo sagraditi saborište za večere ljubavi Ljubljenog Sina, kroz kojeg nam od Oca dolazi Očev Duh savršene ljubavi. Delo bezbožne mržnje je rušenje i skrnavljenje ovog svetog mesta. Gračanica je bila i biće, i ovostrano i onostrano, iznad nas kao svetinja našeg spasenja, a prokleto jezero kao bespotrebni pogubni greh visiće nam nad glavama i ugrožavati nas svojom smrtonosnom blizinom, te nas iskušavati i sablažnjavati našom krhkošću, smrtnošću i slabošću i navoditi nas na nove pogreške. Naši preci su nam u nasleđe ostavili svoju svetinju, a mi ćemo onima što ovde dolaze iza nas ostaviti samo svoje grehe! Treba li i mora li da bude baš tako! Zar nismo dovoljno slobodni da na takvo što ne pristanemo? Zar nemamo ljubavne slobode da odbacimo ovo delo mržnje na svetost?